ten. Meditiraj svakodnevno - meditacija je nešto što našoj duši treba. Nikada ne smemo preskočiti dan i trebamo se truditi što češće meditirati. To će ti pomoći da očistiš svoj um i ostvariš mir.
Nasilje je postalo neka vrsta običaja ne samo u zen manastirima, već i među svetovnjacima. U zen pričama se pominje prijateljica učitelja Hakuina koja je držala čajdžinicu. On je učenicima preporučivao njeno poznavanje zena, a ona ih read more je dočekivala u čajdžinici i "lemala žaračem".[20]
Dovde smo govorili samo o izobličavajućoj funkciji potisnutosti; ostaje da pomenemo jedan drugi aspekt koji ne vodi iskrivljavanju već pretvaranju iskustva u nestvarnost umovanjem. Ovim skrećem pažnju na činjenicu da ja verujem da vidim — ali da vidim samo reči; verujem da osećam, no samo mislim osećanja.
Od upotrebe pojmova svesno i nesvesno sa upravo opisanim funkcionalnim značenjem sasvim se razlikuje druga upotreba, kada se njima označavaju izvesna mesta u ličnosti i izvesne sadržine povezane sa tim mestima. Ovo je obično slučaj kad se upotrebljavaju reči svest i nesvesnost. Tu je svest — jedan deo ličnosni sa osobenom sadržinom, a nesvesnost je drugi deo ličnosti sa drukčijom osobenom sadržinom.
7. Spavaj dovoljno - naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno.
Ponekad se za ovu tradiciju koristio i naziv hinajana (mala kola) te se isti i danas može pronaći u literaturi. Taj je izraz nastao i koriš10 unutar mahajane (velika kola) kao kritička referenca na ideale nekih ranih škola uz pogrdne konotacije te ga theravada nikada sama nije koristila niti prihvaćala.
Omiljena budistička ilustracija prirode prajna intuicije dana je slikom Mjeseca koji se odražava u beskonačno promjenjivim oblicima vode. Prajna je samospoznaja o cjelini u kojoj je jedinstvo mnoštvo i mnoštvo jedinstvo. U ovom kontekstu prajna i šunjata postaju sinonimi.
Dok mu je sin odrastao Gautamu je počeo uznemirivati trouble ljudske boli i patnje, pa je unatoč nagovorima oca napustio toplinu i udobnost doma da bi se posvetio traženju rješenja u asketskom odricanju, potaknut ranijim iskustvom pri rijetkom izlasku iz sigurnosti palače, kada se susreo sa starcem u posljednjem stupnju senilnosti, čovjekom pogođenim bolešću, truplom koje su nosili na spaljivanje i na kraju, zadovoljnim redovnikom koji je putovao svijetom s prosjačkom zdjelom, odjeven u jednostavnu žutu haljinu, ali je ipak zračio radošću i mirom.
Ipak, sasvim jeneverovatno da će on biti svestan ovog osećanja, jer bi to bilo nespojivo sa osećanjem čitavog plemena; svest o ovom nepodudarnom osećanju dovela bi ga u opasnost da se oseti potpuno izdvojen i ostrakiziran. Zato bi pojedinac s takvim osećanjem gnušanja verovatno razvio psihosomatski simptom povraćanja, umesto da dozvoli osećanju gnušanja da prodre do njegove svesti.
Ne shvaćajući ovo, danas mnogi “istraživači” zena misle da je potrebno odbaciti um i logiku, i živjeti nastojeći probuditi prajnu. Ali zen ne govori o odbacivanju uma, već o njegovom nadilaženju. No, ne može se nadići ono što se prethodno nije usvojilo.
Posebno važan primer borbenog budizma jeste Vijetnam posle povlačenja francuskih kolonizatora.[6] General Ngo Din Zjem, koji je prihvatio rimokatolicizam, je srušen s vlasti od strane koalicije u kojoj je važno mesto imala budistička sanga.[6] Zjem je pokušao da vrši rimokatoličku evangelizaciju Južnog Vijetnama i prvi protivnik koji mu se suprotstavio, kao čuvar suštine vijetnamizma, bio je budizam, koji je branio Vijetnam od rimokatolicizma sa juga i komunizma sa severa.
A onda, kad sam napunio šest godina, odveden sam u manastir Sara Džej u Karnataki, na jugu Indije, gde sam morao da počnem da učim da postanem monah kao lama Ješe.
Ubrzo posle probuđenja, Buda (“Budni”) izgovorio je svoju prvu propoved, u kojoj je izložio osnovu na kojoj će počivati čitavo njegovo kasnije učenje. Tu osnovu čine Četiri plemenite istine, četiri temeljna principa Prirode (dhamma), koji su rezultat Budinog nepristrasnog i produbljenog istraživanja sveta u kojem živimo, te otuda služe da definišu čitavo područje budističke prakse.
, razgovori u četiri oka između učitelja i učenika, čija je svrha bila provjeriti stupanj spoznaje učenika, i koani koji su u tim prigodama bili zadavani učeniku, bili su namijenjeni učenicima koji su već prošli određene faze nutarnjeg razvoja, jer je